U očima kršćana je svaki čovek ČOVEK – Migranti na teritoriji naše Biskupije
U nama se bude različita pitanja zbog čega ti ljudi dolaze ovde, šta hoće, da li su opasni za nas? Šta mi možemo da učinimo za njih?
Nekada nas obuzme strah da su opasni. Da samo idu napred, ne obazirući se ni na šta, uzimaju naše plodove bez dozvole, bez dozvole leže po parkovima, ostavljajući smeće za sobom. Oni nisu kršćani, većina njih su muslimani ili neke druge nekršćanske veroispovesti.
Migranti nas kršćane stavljaju u iskušenje. Kako bi u stvari trebalo da reagujemo na njihovo prisustvo i njihov prolazak kroz našu teritoriju?
U očima kršćana je svaki čovek ČOVEK, posebno čovek koga je zadesila nesreća. Marija i Josip su pobegli u Egipat sa malim Isusom kada je Herod tražio njihovo dete.
Ovi ljudi su pobegli od smrti, gladi, od terora. Većina njih samo želi da pređe preko Srbije, Mađarske, Austrije do „obećanih” država – kao što su Nemačka, Danska, Holandija, Velika Britanija…
Prema našim mogućnostima pomozimo im ako znamo. Nemojmo žaliti naših par zalogaja ili par flaša vode. Pošto nam se bliži jesen, ako smo u mogućnosti, dajmo topliju obuću onim migrantima koji to nemaju.
Nismo u stanju pomoći svima, ali nije istina da ne možemo nikom pomoći.
Još jedna stvar: ako tako odlučimo ili osećamo da im ne možemo pomoći, nemojmo im odmagati i iskorištavati ih. Ni na koji način.
Za one koji su tokom bekstva u bezdušnoj trgovini ljudima poginuli (koji su se utopili u Sredozemnom moru, ili na primer kao što se desilo prošle nedelje u Austriji da su se ugušili u jednom kamionu), molimo se da ih Bog primi u svoje Carstvo, gde će svako biti kod kuće i neće više morati ni pred kim, ni pred čim bežati.
Biskup Zrenjaninski
