Simpozij – Redigovano

U Zrenjaninu je 12. maja održan simpozijum o budućnosti zapustelih crkava uz učešće brojnih javnih i crkvenih velikodostojnika. Konferenciju organizuje Katolička crkva u Srbiji, koja je deo Međunarodne biskupske konferencije Sv. Ćirila i Metodija.

Cenjeni događaj, pored članova Međunarodne biskupske konferencije Sv. Ćirila i Metodija, uveličali su svojim prisustvom Mons. LUCIANO SURIANI, apostolski nuncije, Vlč. LEONARDO DI MAURO, predsednik komiteta za podršku Trećeg sveta, JENŐ HAJNAL, predsednik Mađarskog nacionalnog saveta, GAVRILO GRBAN, koji je pri Ministarstvu pravde Upravi za saradnju s crkvama i verskim zajednicama zadužen za odnose sa Katoličkom crkvom. U ime humanitarnih organizacija: MAGDA KAČMAREK, Kirhe in Not, Prof. dr THOMAS SCHVARTZ, izvršni direktor Renovabisa. Tokom pauze posetio nas je IŠTVAN PASTOR, predsednik skupštine autonomne pokrajine vojvodine poželevši dobrodošlicu učesnicima.

Učesnike simpozijuma pozdravio je Mons. dr LADISLAV NEMET SVD zrenjaninski biskup, predsednik Međunarodne biskupske konferencije Sv. Ćirila i Metodija. U uvodu je dao kratak istorijski osvrt, ističući da se prema statističkim podacima (uzimajući u obzir i poslednji popis iz 2011. godine), u Vojvodini od 1918. godine do danas najviše smanjio broj katolika. Prema sadašnjim propisima, srazmerno broju vernika, Katolička crkva dobija od Republike Srbije svega 5% iznosa namenjenog istorijskim crkvama. Kakva je realna slika crkvene situacije? Koje su mogućnosti crkvenih institucija? Učesnici i govornici simpozijuma tražili su odgovore na ovakva i slična pitanja, ocrtavajući interdisciplinarnu viziju.

Ovu konferenciju smatram važnom i aktuelnom, a njena tema će ostati aktuelna i u budućnosti, jer je problem veliki, rešenje kompleksno, veoma skupo i dugotrajno. Kada govorimo o budućnosti napuštenih crkava, tada ne mislim na crkvu u Arači, gde postoji ustaljeni koncept njene budućnosti. Tema konferencije su svakako desetine katoličkih crkava, pre svega u Banatu, ali ima ih i u Zapadnoj Bačkoj, koje su ostale bez svojih zajednica. Govorimo dakle o uglavnom nemačkim katoličkim zajednicama, koje su posle Drugog svetskog rata zamenili stanovnici drugih veroispovesti. Nakon više od sedam decenija, ove prelepe građevine sada nose na sebi posledice zuba vremena. Glavno pitanje je šta učiniti sa ovim zgradama. U principu, vidim tri mogućnosti: s jedne strane, postoji teoretska šansa da ćemo reći da, pošto se već raspadaju, prokišnjavaju, pošto su negde već i delovi tornja otpali, da moraju biti srušene tako da se na tom mestu postavi tabla da je tu nekada bila crkva. Mislim da je to neprihvatljivo u pogledu civilizacijskih vrednosti i svega ostalog, to je teoretska mogućnost, koja je praktično nedopustiva. Druga opcija je da sačekamo da se nešto desi, da će vremenom neko drugi nešto preduzeti. Smatram da to nije odgovorno. Treća opcija koju trenutno vidim kao prioritet je očuvanje ovih objekata i pružanje novog sadržaja, obogaćivanje novim sadržajem i stavljanje u službu mesnih zajednica i sela na čijem se području ove crkve nalaze. Gde god je to moguće, mislim da treba da idemo tim putem, čuvajući s vremena na vreme potencijalnu sakralnu funkciju crkava, rekao je ISTVAN PASZTOR.

Portparol Papinskog veća za kulturu Dr CARLOS ALBERTO DE PINHO MOREIRA AZEVEDO, izneo je svoje izlaganje na temu Sveta stolica i napuštene crkve: U narednih deset godina 50% crkvenih građevina verovatno bi moglo da izgubi svoju primarnu funkciju. Važno je na njih gledati ne kao na materijalne, već kao na duhovne objekte. Ovoj temi moramo pristupiti sa verom u evanđelje, jer će Bog biti prisutan u ovim zgradama i ako više ne ispunjavaju svoju prvobitnu funkciju, naglasio je on, navodeći mnoge primere iz drugih zemalja. Na ovu temu predstavio je nekoliko ključnih koncepata, kao što su pitanje održivosti i odgovornosti, te primopredaje i transformacije zgrada. Skrenuo je pažnju da, ukoliko dođe do transformacije, svaki objekat mora biti pojedinačno pregledan i procenjen, čemu mora prethoditi promišljeno analiziranje. Odluke moraju biti zasnovane na realnosti i uvek u okviru srednjoročnog planiranja.

Dolazi čas kad se nećete klanjati Ocu ni na ovoj gori ni u Jeruzalemu – Prof. dr KLARA ANTONIA CSISZAR održala je predavanje na temu: Značaj liturgijskog prostora u pastoralu. Liturgijski prostor ispunjava svoju namenu kada je u službi formiranja vere u Boga u duši vernika i kršćanskoj zajednici. Slavljenje Boga i izgradnja zajednice uvek se dešava u sadašnjosti. Liturgijski prostor je tako u službi „iskustva susreta sa Kristom“ u sadašnjosti. Možemo reći da vreme i prostor interaguju tako da je vreme iznad prostora, rekla je ona. Naglasila je da je papa Franja od Romana Gvardinija naučio da je napetost između suprotnosti zdrava, da je to konkretna životna snaga koja služi za iniciranje nečega, za pokret, za izlazak. Ako čovek, društvo ili crkva ne izbegavaju tenziju već je održavaju na zdrav način, oni u njoj nalaze priliku za razvoj i tako dovode do rasta u kome se razvija pozitivna dinamika promena. Produktivna interakcija vremena i prostora koja služi životu dostupna je u našim aktivnim zajednicama ili je nekada bila dostupna. Sa pastoralno sociološke tačke gledišta, liturgijski prostor ima značenje samo u ovoj produktivnoj interakciji koja služi životu. Razmatrajući mogućnosti transformacije liturgijskog prostora ili rušenje crkava u svetlu kriterijuma službe životu, predstavila je smernice Nemačke biskupske konferencije iz 2003. godine za postupanje i odlučivanje o praznim i neiskorišćenim liturgijskim prostorima. Slavljenje Boga događa se u duhu, naglasila je ona i navela dva primera iz ličnog iskustva, ističući da liturgijski prostor nije tu sam za sebe, već za život: „Želim da nađemo priliku da u svim okolnostima maksimalno iskoristimo svoje liturgijske prostore, svoje crkve, gde će i naše duše plesati, prilike koje će nas osloboditi od razrušene, prazne letargije služenjem Bogu u duhu.“

Tema predavanja Prof. dr IVICE ŽIŽIĆA bilo je Uređenje sakralnih prostora – nova primena. U svom izlaganju skrenuo je pažnju na potrebu opreza prilikom predaje crkava u druge svrhe kako ne bi izgubili svoj sakralni karakter. Prema njegovoj viziji, ako crkva više ne može da obavlja svoju prvobitnu funkciju, ona i dalje mora da bude dostojna svog prvobitnog karaktera. Za njega je nezamislivo da nekadašnja crkva postane kafić ili restoran, ali bi mogao zamisliti da ona postane biblioteka ili muzej.

Tema predavanja dr IVICE IVANKOVIĆ RADAKA bila je: Zakonodavstvo Katoličke crkve o zapustelim crkvama. Njegovo predavanje bilo je koristan vodič kroz relevantne delove Crkvenog zakonika – IV. KNJIGA – Posvetiteljska služba Crkve, III. DEO sa uputstvima o Svetim Mestima i vremenima.

Nazivom crkva označuje se posvećena zgrada određena za bogosluženje u koju vernici imaju pravo pristupa osobito da bi javno obavljali bogosluženje (Kan. 1214), citirao je. Međutim, ako se neka crkva ne može nikako upotrebljavati za bogosluženje, a nema mogućnost za obnovu, dijecezanski je biskup može svesti na doličnu svetovnu upotrebu (Kan. 1222 – § 1).

Pored opisa crkvene prakse i zakona, upoznao je prisutne sa dokumentima o očuvanju kulturnog nasleđa Republike Srbije, u kojima crkve zauzimaju istaknuto mesto.

I crkveni i svetovni zakoni i dokumenti ističu očuvanje kulturne baštine. Ako se desi da crkva postane profana, da se stavi na korišćenje u svetovne svrhe, u njoj više neće biti bogosluženja. Svakako je ukazao na činjenicu da su oltari poseban i neprikosnoveni deo sakralne zgrade, i da se nikada ne mogu desakralizovati.

U središtu izlaganja TOMASA ŠVARCA direktora Renovabisa bila je tema: Dobročinitelji i obnova zapustelih crkava. Renovabis je jedan od najvećih dobročinitelja Katoličke crkve na našim prostorima. Rekao je da organizacija dobija polovinu svojih finansijskih sredstava od crkvenih poreza, ali će se to uskoro zbog demografskih promena, kako stanovništvo stari, smanjivati: U budućnosti želimo da ulažemo prvenstveno u ljude. Želimo da sa stipendijama ulažemo u obrazovanje i obuku sveštenika i laika jer već godinama radimo na razvoju zajednice. Potrebne su nam dobre ideje, dobro osmišljeni projekti. Naš cilj je da podržimo budućnost, crkvu budućnosti. Ne podržavamo projekte zasnovane na nostalgiji. Ne podržavamo renoviranje zgrada koje ne služe budućnosti. Važno je kreirati projekte za budućnost u sinodalnim procesima, uz realnu procenu situacije i u odnosima sa čelnicima lokalnih zajednica, naglasio je on.

Učesnicima je upriličena foto prezentacija napuštenih i oštećenih crkava u Vojvodini, i obilazak crkve u Jaši Tomiću posvećenoj Uznesenju Blažene Djevice Marije.

Predviđeno je objavljivanje materijala simpozijuma u digitalnom i štampanom obliku.

Nakon simpozijuma, 13. maja, članovi Međunarodne biskupske konferencije Sv. Ćirila i Metodija nastavili su svoje zasedanje.