Crtice o jednom zaboravljenom jasenovčaninu – Monsignor Paul Lackner

Jasenovo, nekada veliko selo i značajan zanatski i trgovački centar belocrkvanskog područja, dalo je u svojoj istoriji brojne intelektualce. O nekima su objavljene biografije, uglavnom vezane za Srbe, dok o ostalima se jedva šta zna, tako da izrada jednog ozbiljnijeg leksikona znamenitih osoba Jasenova tek predstoji.

Iako je do danas o Jasenovu pisano i objavljeno veoma mnogo, i pored jedne obimne monografije iz pera Bogdana Stanojeva (Jasenovo – selo u Banatu, Beograd, 1996, strana 700), ostale su brojne praznine, pogotovo kada je reč o biografijama znamenitih Jasenovčana koji pripadaju katoličkoj i rimokatoličkoj veri.  Jasenovo sigurno da nije bila jednonacionalna sredina, gde su se kulture preplitale i prožimale gotovo na svakom koraku u selu.  Među brojnim zaboravljenim pojedinacima Jasenova, o kome se veoma malo zna u našoj sredini, nalazi se i ime Paula Lacknera (Lakner), jedinog katoličkog župnika sa titulom monsinjor kojeg je dalo Jasenovo u svojoj istoriji.

Da bi upotpunili biografske podatke o roditeljima Paula Laknera, kao i Paulu Lakneru,  nesebičnu pomoć pružio  je dr Claudiu Cálin, glavni arhivar Arhiva Diaceze (Temišvarske Biskupije)  u Temišvaru, kojem i na ovom mestu zahvaljujem na saradnji.

PAUL LAKNER je rođen 24. jula 1919. godine u Jasenovu u nemačkoj familiji. Otac mu je bio Ferdinand Lakner (Oravica, 12. decembar 1894 – Rešica, 9. juni 1945), ciglarski stručnjak i jedan od akcionara u ciglani u Jasenovu, a majka Maria Kropp (Oravica, 23. novembar 1896), koja je mađarizovala svoje prezime u „Szabo“ (Sabo). Paul Lakner je imao još jednog brata, Franca Laknera, takođe rođenog u Jasenovu 31. maja 1921. godine. Ferdinand Lakner, otac njihov, bio je zaposlen od 1. januara 1919. do 15. septembra 1922. godine kao blagajnik u „Prvoj jasenovačkoj parnoj ciglani AG“. Laknerovi nakon toga  napuštaju Jasenovo i vraćaju se u Oravicu, odatle u Rešicu, a uoči Drugog svetskog rata žive u Galacu. Ferdinand je u Galacu bio jedan od zamenika direktora  „Galackog brodogradilišta“ (1942-1944), dok je u Rešici radio u firmi „Gvozdena postrojenja i metalna oprema“.  Iz dostupnih podataka iz Arhiva Diaceze saznaje se da je od 1. septembra 1944. neko vreme delovao i kao rentijer u Rešici, gde je ubrzo i umro 1945. godine.

Paul Lakner je proveo detinjstvo i vreme kao omladinac u Oravici, gde je pohađao i završio osnovnu školu i gimnaziju. Studije teologije učio je od 1938. do 1943. godine na Rimokatoličkoj teološkoj akademiji (Römisch-Katholische Theologischen Akademie) u Temišvaru, gde je 12. septembra 1943. godine u kapeli Episkopata posvećen za župnika od strane biskupa Augustina Paše. Njegova prva aktivnost, kao katoličkog kapelana, bila je u katoličkoj crkvi u komuni  Đarmata (Giarmata) blizu Temišvara, gde je bio dve i po godine (1943-1946). Nakon toga, sredinom novembra 1946. godine, dolazi u parohiju Rešica. Ovde je službovao kao administrator pored župnika Mathias-a  Lischerong-a, gde je nakon njegove smrti (24.11.1950) preuzeo upravu nad župom, bio župnik i rimokatolički dekan Karaškog dekanata. Papa Pavle VI dodelio mu je titulu monsinjor 14. novembra 1972. godine, te je tako ušao u red papskih kapelana. Lakner je služio u Rešici 41 godinu (1946-1987), odnosno sve do svoje smrti.

Bio je širokih pogleda i veoma se interesovao za svoje vernike, njihov socijalni status i društveno angažovanje. Pored toga, zanimao se za istoriju, kulturu, muziku i umetnost. Ostavio je neizbrisiv trag i u istoriji rešičkog školstva, putem časova veronauke, raznih predavanja i muzičkog znanja. Bio je pasionirani sakupljač gramofonskih ploča i formirao je bogatu i unikatnu kolekciju ploča klasične muzike. Jedna od omiljenih aktivnosti monsinjora Laknera bila je i dirigentska delatnost, baveći se godinama aktivno horskim pevanjem, kao horovođa crkvenog hora Rimokatoličke crkve u Rešici. Znao je nemački, mađarski i rumunski jezik.

Sa velikom strašću, Lakner je proučavao i muzičku istoriju Rešice. Kao plod takvog njegovog interesovanja nastala je knjiga „Ein Versuch, die chor-musikalische Vergangeheit Reschitzas festzulegen. Ein Beitrag Musikgeschichte Reschitzas in der Zeitspanne 1826-1984“  (Pokušaj pouzdanog rešavanja muzičko-horske prošlosti Rešice. Prilog  muzičkoj istoriji Rešice za vreme 1826-1984)“ (strana 90 + 22). Ovo delo je  bilo prevedeno na rumunski jezik (prevod prof. Gheorghe Colta) i objavljeno kao dvojezično nemačko-rumunsko izdanje pod pokroviteljstvom Nemačke asocijacije za kulturu i obrazovanje odraslih u Rešici 2000. godine (štampano u izdavačkoj kući „Modus P.H.“ u Rešici (ISBN 973-81104-02-5) u tiražu od 500 primeraka sa ilustracijama. Laknerova knjiga puna  je imena, podataka, muzičara, pevača, dirigenata, instrumentalista, učitelja, župnika, horova i društava, a  govori o klasičnoj muzici i životu stanovnika Rešice, koja nije bila samo industrijski, već umetnički i muzički grad.

U Rešici je povodom 30 godina od smrti  monsinjora Paula Laknera održana komemoracija ( 26. juna 2017) u rimokatoličkoj crkvi „Maria Zapezil“, zatim koncert  uz učestvovanje parohijskog hora „Harmonia Sacra“ iz Rešice, Demokratskog foruma Nemaca iz okruga Karaš-Severin, Nemačkog udruženje za kulturu  iz Rešice i Udruženje Karitas „St. Vincentiu de Paul“,  praćena izložbom fotografija vezanih za njegov život i rad, a puštena je u promet i prigodna koverta sa pečatom za filateliste. Povodom 100-godišnjice od rođenja Paula Laknera, u Rešici je 24. jula 2019. godine takođe bila priređena komemoracija sa muzičkim programom.

Župnik Paul Lakner umro je 25. juna 1987. godine u Rešici. Sahranjen je uz prisustvo mnogih župnika iz regiona, brojnih poštovalaca, prijatelja i saradnika na Berg-groblju Nr 3 u Rešici.

Ilustracija : Plakat  povodom 100-godina od rođenja Paula Laknera (Rešica, 2019)